Život u dvoje – san ili nocna mora?

22.10.2007. - Rekao je: „Molim te sredi se veceras kad se budemo vidjeli.“. A mislio je: „Molim te nemoj da dodješ u kariranim hipijevskim pantalonama, ili u onim maskirnim u kome ciniš da se osjecam kao peder“. I još je rekao da treba da razgovaramo. I ništa više.

Prvo sam pomislila da je mnogo bolji poznavalac žena nego što sam mislila, i da hoce da me ostavi nježno i obzirno, a sredjivanje je psihološka stavka... kao, ako budem izgledala bolje i osjecacu se bolje. U datim okolnostima.

Pišem mu SMS: „A je l’ ceš me ostaviti?“. Nece, kaže. Nešto bolje. O, bože. Tražice da vodimo ljubav s još nekim. Ili nekako nastrano.
Ili... Uh. Moram da radim. Da ne mislim.

Onda je rekao da hoce da živimo zajedno. Sami. On i ja. Ne kao cimeri. Ne kao drugari. Panika. Panika. Panika. „Naravno“, kažem. „Želim“, dodajem. „Bice nam super“, mislim. „Sanjala sam o tome“, shvatam. Ali...
Ja ne umijem da kuvam. Umijem da radim sve druge poslove po kuci, ali nikad u cjelini. Nego onako, parcijalno. Danas kupatilo.
Sutra pranje suda. Prekosutra slaganje ormara. Sem toga, ja sam lijena.

Spavam mnogo. Mrzovoljna sam ujutro. Ponekad me mrzi da otvorim oci. Ja sam TV manijak. Ja volim da budem sama. Ja volim svoje drugarice. Volim i svoj prostor. Ja sam depresivna ili euforicna. Nikad ništa izmedu. Ne snalazim se sa puknutim cijevima, krovovima koji prokišnjavaju, crknutim ringlama i zacepljenim odvodima.

Ja ne pozajmljujem moje stvari i ne volim kad ih neko dira. Ja sam grozna osoba za življenje samnom. Ja sam grozna osoba. Tacka.

A opet, Moj Decko je super. Smijemo se kao blesavi. Sluša me. Ljubi me baš kad treba. I kako treba. Onda kad bih se ja svadala. Onda kad bih ga nervirala. Onda kad bih ga ljubila. I miran je.
Stoicki me trpi. I, nadam se voli. Ne stoicki. Više... naivno. Nema on pojma u šta se upušta. Veoma se radujem ovome. Danima kad cemo kupovati u hipermarketima. Kad cemo se ljubiti u medjusmjenama. Kasniti na posao...

Meni raj. Njemu... dacu sve od sebe da ne bude suprotno. Promise!

Vesna Kerkez
KULumne -Varijacije
tekst © Copyright Mira Blank 2007
vesna@kulporter.com